Magazin
Početna strana Magazin Tehnološka revolucija Roboti nisu pametni. Ljudi su prosto lakoverni.

Roboti nisu pametni. Ljudi su prosto lakoverni.

KOLUMNA ERIKA SOFDŽIJA


Erik Sofge naučnik u oblasti kulture tehnologije, pisac iz Masačusetsa. Njegov blog o robotici je Nulti Momenat.
“NAVIKLI SMO DA TAČNOM UZIMAMO PRETPOSTAVKU, DA KO GOD PRIČA SA NAMA, MORA DA JE ZAPRAVO INTELIGENTNA OSOBA.”


Na takmičenju u junu, četbot po imenu Judžin nasamario je grupu ljudskih sudija koji su poverovali da je ukrajinski tinejdžer. Sudije su ga slavile kao mašinu koja je prva prošla tjuringov test, tu svetu meru veštačke inteligencije (AI) koji je predložio informatičar Alan Tjuring 1950. Judžinova pobeda bila je kratkog daha. Nekoliko dana kasnije, AI istraživači odbacili su njegovo dostignuće kao zbirku unapred pripremljenih odgovora. Onda su postavili sam tjuringov test kao zadatak. Zamišljen kao neka vrsta egzistencijalne salonske igre, test pita čoveka i mašinu da odgovore na pitanja koja postavlja ispitivač. Računar koji će nas dovesti u zabludu da je osoba će dokazati da je razvila kapacitete da oponaša naše misaone procese.

To sve zvuči dovoljno dobro, ali "ljude je lako prevariti", kaže Erni Dejvis, informatičar na Univerzitetu u Njujorku. "Navikli smo da je bezbedna pretpostavka da ko god razgovara sa nama, mora da je zaista inteligentna osoba." Tako će ljudsko osoblje verovatno manje sumnjati u kompjuter. Pored toga, četbotovi često maskiraju svoj nedostatak rasuđivanja čavrljanjem. Na primer, futurista Rej Kurcvejl je pitao Judžina: "Ako imam dva klikera u činiji i dodam još dva, koliko je klikera sada u posudi?" "Ne previše", napisao je Judžin. "Ja ne mogu da vam kažem tačan broj; Zaboravio sam. Ako se ne varam, još uvek mi nisi rekla gde živiš. "Na taj način, tjuringov test ne podstiče razvoj mašina na adaptivno, razmišljanje na ljudskom nivou. Umesto toga, one pokazuju našu naivnost i prave programe čija je najveća inovacija taktička upotreba sarkastičnih, nelogičnih izjava  i manipulativnog šarma.

Oštra kritika najpoznatijeg benčmarka AI dolazi u trenutku kada interes i investicije u ovoj oblasti rastu. Google je nedavno kupio AI kompaniju DeepMind za 400 miliona dolara, a IBM ulaže 1 milijardu u svojoj sistem Vatson, bivšeg pobednika kviza Jeopardi!, koji sada radi na otkrivanju genetike raka mozga. Čak je i pokojni Alan Tjuring dobio holivudski tretman ove jeseni, kao predmet biografskog filma Igra imitacije. Neki će reći da polju AI više ne treba Tjuring test. Mi samo treba da pustimo mašine da postaju pametnije u svojim nehumanim uslovima. To bi bila greška. Genijalnost Tjuring testa je da je on zadržavao maštu javnosti i rađao inovacije. Pa zašto onda ne napravimo novi, koji bi bolje odgovarao zadatku dokazivanja prave veštačke inteligencije. "Možda pre nego što pokušamo da pređemo jednu veliku prepreku, moramo da pokušamo da razumemo kako da napravimo gomilu malih koraka koji nas vode ka putu ka nečem korisnom", kaže Noa Gudman, kognitivni istraživač na Univerzitetu Stanford. Mašine bi trebalo da se uhvate u koštac sa nizom zadataka koje naglašavaju vispreno, razmišljanje na licu mesta. Mogu li da opišu video, pošto ga vide prvi put, odgovore na direktna pitanja, direktnim odgovorima, i prepoznaju nijanse u jeziku? Mnogo više nego jeftine cake, takav sistem bi konačno pokazao, Tjuringovim rečima, "mašinu koja misli." Čemu Judžin nije bio ni blizu.
 
8.5 Približan procenat aktivnih Tvitter naloga koje vode botovi.
izvor: SAD Komisija za hartije od vrednosti


Preuzeto iz časopisa Popular Science Srbija popsci.rs
vrh strane